Pero Popović

O autoru:  

Pero Popović rođen je u Prijedoru 1881. godine. Nakon završene gimnazije u Sarajevu odlazi u Beč i završava tri semestra filozofije, a potom se upućuje u Prag i uči slikarstvo kod Vlahe Bukovca i Čeha Františeka Ženjišeka.Pero Popović će, sa Todorom Švrakićem i Brankom Radulovićem, organizovati prvu izložbu domaćih slikara u Bosni i Hercegovini — u Sarajevu 1907. godine.Zapošljava se na Velikoj realci u Banja Luci 1908. godine. Učenici su mu bili Milivoje Uzelac i Vilko Gecan. Iz Banja Luke prelazi u Sarajevo 1930. godine i tu ostaje do smrti — 1. februara 1941. godine. Slikao je portrete, pejzaže, mrtve prirode, kompozicije sa scenama iz svakodnevnog života. Radio je i jedan ikonostas za crkvu u Prijedoru i mozaike za crkvu u Banja Luci.Njegove stvaralačke potencije su bile izrazite. Brzo se oslobodio Bukovčeve palete sa poentilističkim zasadima i okrenuo se snažnom i kontrastnom kolorističkom izražavanju, koje se približavalo sezanističkoj poetici i Gogenu i na njihovo slikarstvo je upućivao i svoje učenike. O njegovom slikarstvu je vrijedan esej napisala istoričarka umetnosti Vera Jablan. Tonom, punim unutarnjeg pijeteta prema umetniku, ona je pisala: „Studije aktova i portreta, skice sa ulica i nedovršene pokatkad kompozicije pokazuju s koliko je ozbiljnosti ovaj slikar prilazio radu. Kako je velike zahteve imao pred sobom, pred svojom savešću umetnika. Koliko mukotrpnosti i studiozne istrajnosti govori s tih platana o umetniku koji sam, nezavisan od želje i ukusa publike, nezainteresovan za prodaju svojih radova, neprekidno stvara.Jedan od najboljih Bukovčevih đaka, po završenom školovanju, nije se zadovoljio znanjem stečenim na Akademiji. To se vidi iz toga što je Popović ubrzo napustio poentilizam i najprije lazurno, a zatim sve slobodnije do pastuoznog, tražio svoj vlastiti izraz. Njegovi radovi su ozbiljne studije, kolorističkih i tonskih odnosa. Bogata skala snažnih tonova, smelih kontrasta boja i osvetljenja, izraziti crtež i čvrsta komponovanja, karakterišu njegovo stvaralaštvo u kome se uz izvanredno snažno zahvatanje celine, oseća“.