Đorđe Ilić (1920-2010)
Ulje na platnu
Homo Duplex
61×73cm
1991.
Sign. na poleđini
Reprodukovano na str. 127 Monografije, Arhitektonski fakultet, Beograd, 2002.
Đorđe Ilić (Strumica, 1920 – Beograd, 19. avgust 2010) je bio srpski akademski slikar, pedagog i profesor.
Rođen je 1920. godine u Strumici od oca Dimitrija, učitelja i majke Anete, učiteljice. Godine 1927. otac je premešten u selo Veliki Borak, kod Beograda, gde Đorđe Ilić počinje i završava osnovnu školu. Godine 1931. upisuje se u gimnaziju u Velikom Gradištu. Posle male mature želeo je da nastavi školovanje u gimnaziji (upisuje se u 5. razred u Ćupriji) da bi mogao da se upiše na Likovnu akademiju, ali otac je želeo da mu sin bude učitelj.
Godine 1937. upisuje se u Učiteljsku školu u Jagodini gde ga „otkriva“ Grgur Stanojević, profesor crtanja i ručnog rada; upućuje ga na dela svetskih majstora iz enciklopedija i istorija umetnosti kojima je profesor raspolagao, pa Đorđe definitivno donosi odluku da se posveti slikarstvu.
U vreme njegovog obrazovanja u Učiteljskoj školi osnovan je časopis „Učiteljska uzdanica“ u kome je sarađivao kao jedan od najmlađih članova Uređivačkog odbora. Počinje da vodi dnevnik zapisujući događaje, susrete, razgovore sa svojim prijateljima, kolegama, a kasnije, razgovore, uputstva i komentare majstora Mila Milunovića u majstorskoj radionici, a naročito sa svojim profesorom Nedeljkom Gvozdenovićem; beleži razmišljanja o svom radu, slikama, o stanju i kretanju u savremenoj umetnosti. Godine 1939. dobija nagradu za slikarstvo (kao učenik III razreda Učiteljske škole) za Svetosavski temat „Jagodina i okolina u 40 crteža“.
Sledeće godine dobija nagradu za slikarstvo za temat „40 crteža slobodno izabranih motiva“ i priređuje prvu samostalnu izložbu slika u prostorijama Učiteljske škole. U periodu od 1941—1944. godine, diplomira u Učiteljskoj školi i ukazom Ministarstva prosvete biva postavljen za učitelja u selu Veljusa (sada Makedonija); radi samo dva meseca; počinje rat i, kao izbeglica, vraća se u Beograd i dobija učiteljsko mesto u selu Jabukovac (kod Negotina) a potom je, zbog bolesti (zapaljenje pluća), premešten u selo Beljina, gde ostaje do završetka rata. Za vreme službovanja, 1941. godine dolazi u Beograd, polaže prijemni ispit na Likovnoj akademiji, gde povremeno pohađa časove teorijske i praktične nastave. Po završetku rata definitivno napušta učiteljsku službu.
Posle overenih šest semestara i položenih ispita, 1945. ponovo je upisao studuje na Likovnoj akademiji u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića a istovremeno se dobrovoljno bavio socijalnim i humanitarnih radom na osnivanju obdaništa i domova za ugrožena lica.
Nakon završetka Akademije, učestvovao je na izložbama diplomiranih studenata Likovne akademije i postao član Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS). Posle diplomiranja radio je kao saradnik u majstorskoj radionici Mila Milunovića – do 1952. godine.
U periodu 1951—1971. godine vodio je likovnu sekciju – crtanje i slikanje – u prostorijama Doma armije u Beogradu.
Godine 1952. Đorđe Ilić je imao prvu samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a na Terazijama, a u periodu 1953—1954. studijski je boravio u Parizu; izlagao na 11. salonu „Populista“.
Godine 1955. biva izabran za asistenta za predmet Slobodno crtanje na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu; izveo je dekorativni mozaik u Domu JNA (uništen prilikom restauracije prostorija). Izlagao je na izložbi „Savremena jugoslovenska umetnost“ u Dubrovniku; učestvovao u osnivanju „Grupe 57“ i kolektivno izlagao na istoimenoj izložbi u Beogradu.
Godine 1958. ponovo biva izabran za asistenta, a 1961. biva izabran za docenta na Arhitektonskom fakultetu. Godine 1968. biva izabran za vanrednog profesora za predmet Slobodno crtanje i osnovi grafike i slikarstva. Učestvuje na kolektivnoj izložbi u Svetozarevu (Jagodini) prilikom proslave tridesetogodišnjice završnog ispita bivših učenika Učiteljske škole.
Godine 1974. ponovo je izabran za vanrednog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
U toku 1975. godine izabran je za redovnog profesora na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, a 1981. izabran je za šefa katedre za vizuelne komunikacije na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu.
Prvog oktobra 1984. godine odlazi u penziju.
Đorđe Ilić je preminuo 19. avgusta 2010. godine u svom domu u Beogradu.